Bez posla je, kako pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, samo tokom jula ove godine ostao čak - 25.761 radnik u Srbiji. Broj zaposlenih u velikim preduzećima, ustanovama, zadrugama i institucijama pojačan je sa 3.488 nove „knjižice“. Sa privredne scene Srbije istovremeno je nestalo čak 29.249 preduzetnika i njihove radne snage. U paklenom julu u preduzetničkom sektoru svakog minuta gasilo se 2,7 radnih mesta! Još drastičnije izgleda kada se broj zaposlenih uporedi sa julom prošle godine. On je manji za čak 82.138. Radnici koji su „preživeli“ ovu „seču“, međutim, i dalje nemaju mira. Preduzetnici najavljuju da će broj zaposlenih smanjivati i to za - 16 odsto. U čitavoj ovoj godini jul je bio „crni rekorder“ na tržištu rada, ali u Srbiji je nedavno bilo i pogubnijih meseci. Juna prošle godine ugašena su čak 123.042 radna mesta. I taj bilans su povukli preduzetnici - njihov broj je sa majskih 567.572 spao na 431.638, a u velikim firmama, ustanovama i zadrugama broj je sa 1.400.776 povećan na 1.413.668.
Bez posla je, kako pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, samo tokom jula ove godine ostao čak - 25.761 radnik u Srbiji.
Broj zaposlenih u velikim preduzećima, ustanovama, zadrugama i institucijama pojačan je sa 3.488 nove „knjižice“. Sa privredne scene Srbije istovremeno je nestalo čak 29.249 preduzetnika i njihove radne snage. U paklenom julu u preduzetničkom sektoru, pokazuje ova statistika, svakog minuta gasilo se 2,7 radnih mesta!
Još drastičnije izgleda kada se broj zaposlenih uporedi sa julom prošle godine. On je manji za čak 82.138. Radnici koji su „preživeli“ ovu „seču“, međutim, i dalje nemaju mira. Preduzetnici najavljuju da će broj zaposlenih smanjivati i to za - 16 odsto.
U čitavoj ovoj godini jul je bio „crni rekorder“ na tržištu rada, ali u Srbiji je nedavno bilo i pogubnijih meseci. Juna prošle godine ugašena su čak 123.042 radna mesta. I taj bilans su povukli preduzetnici - njihov broj je sa majskih 567.572 spao na 431.638, a u velikim firmama, ustanovama i zadrugama broj je sa 1.400.776 povećan na 1.413.668.
Poslodavci uzrok ovakvog smanjenja broja zaposlenih vide u velikim opterećenjima koja moraju da namiruju. S druge strane, tvrde, pritiska ih pad prometa. Nedavno je stupila na snagu i obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom i novčane kazne ukoliko se to ne ispoštuje. Svaki novi namet, u vreme krize, poručuju oni, doneće - još manje zaposlenih.
Ekonomisti, s druge strane, veruju da je jedan od uzroka prevelika zaduženost srpske privrede. Baš u julu ona je dostigla skoro 20 milijardi evra.
- Preduzeća u Srbiji su na kraju jula dugovala 19,78 milijardi evra. Direktna posledica rekordnog zaduženja je smanjenje broja radnika - objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta „Ekonomija“.
- Zaduživanje je drastično raslo od 2007. godine. Tada je privrednicima delovalo da će sve ići nabolje. Firme su projketovale strašan rast, krenule u širenje posla, a i plate su rasle. Čim su šanse za novo zaduživanje, krajem 2008. godine, stale, počelo je naglo smanjenje broja zaposlenih.
Razlog je jednostavan, mnoga preduzeća za otplatu dugova daju svakog meseca više nego za zarade svim zaposlenima. Čim zafali za ratu, uštedi se na broju radnika.